 |
 |
 |
| Brašno sa dušom |
||||
 |
||||
 Sa Garevice, visoke 829 metara, jednog od obronaka znamenite šumadijske planine Rudnik, čist kao suza, ka Stragarima huči potok Srebrnica i vekovima, bez preterivanja, koliko god to čudno zvučalo, pokreće vodenicu koju je, od oca svog čukundede nasledio, ali i sačuvao i obnovio Miroslav Cicić, ugledni domaćin iz zaseoka Gornji Stragari, ili kako ga neki još zovu – Zlošnica. Vodenica, kako kaže predanje, potiče iz sedamnaestog veka, bila je drvena, a sada je učvršćena kamenom kojim ovaj kraj obiluje i predstavlja deo turističke ponude, ali i privrednog potencijala domaćinstva Cicić. - Na samo 10 kilometara toka Srebrnice, u vreme Miloša Obrenovića bilo je 68 vodenica, koje su, ujedno, bile i valjarice, za sukno, potom i krojačnice, mesta na kojima se trgovalo, jednom rečju, bile su osnov tadašnje privrede. Želeo sam da je sačuvam i rekonstruišem, uključim i ja u svoj ekonomski potencijal, što sam i učinio uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture – objašnjava Miroslav ideju koja ga je vodila da realizuje jedan ovakav, nimalo jeftin, poduhvat. Kako je suvlasnik ove vodenice, sa sedam porodica Jevđenijević, koji su jedna "grana" njegovih Cicića, morao je sa njima da se dogovori, dobije dozvolu, ali sve sam finansira. Osim što žitarice melje uslužno, za ušur ili novčano plaćanje, kukuruzno ili, kako se još naziva, projino brašno, Cicić pakuje i prodaje u nekoliko prodavnica u Stragarima i Kragujevcu. Ispod njegovog vodeničnog kamena izlazi i integralno pšenično i ražano brašno koje, kako on voli da kaže, ima dušu. Zato, gosti koji dolaze u njegovo domaćinstvo na odmor, ta je privredna aktivnost, doduše, još u povoju, najviše vole kad se vruća proja ili domaći hleb, iz "pekare" njegove domaćice Jadranke, zapuše na stolu, uz kajmak, sir i rakiju kojoj možda ima ravne, ali je svakako među najboljom. - Pored soba u kući, kada vodenica bude potpuno završena, biće u njoj i pomeljarska soba, u varijanti prilagođenoj turistima, sa kaminom i svim prirodnim konforom, kakav se retko viđa – najavljuje ovaj preduzimljivi domaćin i dodaje da turisti ne treba da se plaše, jer u ovom kraju više nema hajduka Predraga i Nenada, koji su u Miloševo vreme harali Stragarima i okolinom. Priča, samo može da ih zainteresuje da istražuju okolinu, šetaju planinskim stazama i pored potoka, posećuju manastir Petkovicu ili ostatke srednjovekovnog grada Srebrnica, kojim se pominje i u dubrovačkim zapisima. Često, u Cicićevu vodenicu dolaze grupe turista, a često i deca, koja nemaju mnogo prilika da vide ovakav objekat. U Gornjim Stragarima zubu vremena odoleva, a ne zna se dokle će, samo nekoliko vodenica, od kojih još jedna povremeno radi, ali je u osetno lošijem stanju. A Srebrnica teče i priziva u goste... Šumadijapress 21. novembar 2010. |
||||
 |
 |
| Početak |
Kontakt |
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
